Your first subject

Take some time to read this information before starting to use the administration of your forum:

How to access your administration panel ?
In the top menu, click on Log In, a new page is displayed. Fill in the username "admin" and the password you have choosen during your registration. If you have lost or forgot it, click here. Once you are logged in, click on the link "Administration Panel" at the bottom of the page.

How to modify your board's appearance ?
You can modify your board's appearance by choosing a theme (each theme displays different pictures, colors and icons). To do that, go to the administration panel, then click on Management in the Styles Admin menu and choose one of the displayed themes. You can later change it or choose another one.

How to manage the categories and forums ?
You can add, modify and delete the categories and forums that you have created anytime and without limit. To do that, go to the administration panel, in the management part of the Forum Admin, and click on "Add a link" (a forum or a category). In a first time, we advice you to create test categories and test forums that you will delete later, in order to understand how this tool works.

Po[tovane koleginice i kolege,
Sa forumom émo po;eti posle Uskrsa, dakle 18. aprila.
Prva tema je refleksni luk. Potražite literaturu po intrernetu ima je..
Pozdrav
Prof. Filipović

Refleksni luk je najjednostavniji put rasprostiranja nervnog nadražaja,koji polazi od perifernog čulnog receptora, preko odgovarajućeg centra u kičmenoj moždini – do efektora (izvršitelja radnje). Efektori su mišići, koji reaguju pokretom ili žlezde, koje reaguju lučenjem odgovarajućih hormona. Refleksi su i najbrže reakcije organizma na primljene informacije iz spoljne i unutrašnje sredine.
Procjenjuje se da čak oko 80% reakcija ljudskog organizma kontrolišu refleksi, odnosno njihovi refleksni lukovi. To omogućava jedinki da se brzo i bez uticaja sopstvene volje prilagodi na sve promene, koje se emituju kao draži, što je osnovni uslov i za samoregulatorno održavanje homeostaze.

Jedan od interesantnih refleksa koji bih izdvojila je kornealni refleks koji se još naziva i refleks života.
Dodirom rožnjače aktiviraju se nervna vlakna u njoj. Ta vlakna preko nn.ciliares longi ulaze u n.nasociliaris,zatim u n.ophtalmicus i u Gasserov ganglion.Centralna vlakna idu duž senzitivnog korena trigeminusa i završavaju se u spinalnom jedru trigeminusa.Neuroni II iz ovog jedra prenose impulse u motorno jedro desnog i levog facijalisa.Preko VII moždanog živca impulsi dolaze do m.orbicularis oculi izazivajući kontrakciju ovog mišića,odnosno brz grč kapka i zatvaranje očiju. Kod jačih iritacija i upala ovaj grč je dugotrajan (blepharospazam)

Nadovezao bih se na koleginicu i opisao bazičnu anatomiju i fiziologiju refleksnog luka. Glavne komponente ovog luka čine:
1) receptor, koji preko čulnih ćelija prima nadražaj sa periferije i sprovodi ga dalje u vidu akcionog potencijala
2) aferentno nervno vlakno, koje ovaj impuls prenosi do refleksnog centra u kičmenoj moždini
3) centar refleksne radnje, gde se ostvaruje sinapsa aferentnog sa eferentnim nervnim vlaknom, bilo direktno, bilo preko posrednika - interneurona (koji na ovaj impuls mogu delovati ekscitatorno ili inhibitorno)
4) eferentno nervno vlakno, koje sprovodi impuls do odgovarajućeg efektora - mišića ili žlezde
Početak refleksnog luka leži na periferiji, gde receptorske ćelije sa generatorskom sposobnošću stvaraju akcioni potencijal koji je proporcionalan jačini stimulusa koji na njih deluje. Najmanja jačina stimulusa koja svojim dejstvom na receptor kao posledicu ima generisanje impulsa od strane istog naziva se "pražni stimulus". Akcioni potencijal putuje duž aferentnog nervnog vlakna (opšteg somatosenzitivnog ili opšteg viscerosenzitivinog) koje zapravo predstavlja periferni produžetak pseudounipolarnih ćelija čije neurosome leže u spinalnom ganglionu pridodatom zadnjem korenu kičmenog živca. Kada impuls stigne do gangliona, on se prebacuje sa perifernog na centralni produžetak ovih ćelija. Centralni produžeci potom ulaze u sivu masu kičmene moždine u sastavu zadnjeg korena kičmenog živca kroz sulcus posterolateralis. Ova vlakna ostvaruju sinapsu sa motoneuronima čija tela leže u prednjim rogovima sive mase kičmene moždine, a čiji aksoni sada sprovode impuls u vidu eferentnih vlakana u sastavu prednjeg korena kičmenog živca sve do efektora. Ovaj vid refleksa naziva se "monosinaptički", budući da senzitivni neuron ostvaruje direktnu sinapsu sa motornim. Ovaj refleks se može izazvati kod mnogih poprečnoprugastih mišića perkusijom njihovih tetiva, što omogućava kliničko ispitivanje segmentalne inervacije ovih mišica. Primer je tzv. patelarni refleks koji se izvodi perkusijom tetive m. quadriceps femorisa, a kojim se ispituje funkcija n. femoralisa (L2-L4). Perkusija tetive neurološkim čekićem će izazvati istezanje neuromišićnog vretena, što će rezultirati generisanjem impulsa koji će putem aferentnih vlakana putovati do spinalnog gangliona zadnjeg korena odgovarajućeg kičmenog živca (L2-L4, u slučaju n. femoralisa). U prednjim rogovima sive mase kičmene moždine ostvariće se sinapsa senzitivnog sa motornim neuronom, zatim će njihovi aksoni kao eferentna vlakna ući u sastav prednjih korenova odgovarajućih kičmenih živaca, a putem njihovih grana doći do kvadricepsa, što će rezultirati refleksnom ekstenzijom potkolenice.
Sa druge strane, u sinapsu izmedju senzitivnog i motoneurona može biti umetnut i interneuron, čija je uloga modulacija impulsa - bilo njegovo pojačavanje (ekscitatorno dejstvo), bilo njegovo utišavanje (inhibitorno dejstvo). Ovakav refleks naziva se "polisinaptički". Primer polisinaptičkog refleksa je plantarni ili refleks mišića prednjeg trbušnog zida.

Kolege su veoma temeljito i koncizno objasnile samu fiziologiju refleksnog luka, pa bih se osvrnula na razlicite tipove refleksa, ukljucujuci i mesto delovanja drazi, tj. receptor, a i odgovor efektora kod istih.
Naime, refleksi mogu biti:
-Misicni, duboki ili proprioceptivni-oni refleksi kod kojih su i receptor i efektor u misicu (receptor je misicno vreteno, a efektor ekstrafuzalna vlakna mišića). Draz je istezanje mišića, a odgovor je njegova kontrakcija, odnosno skracenje na pocetnu dužinu. U ovoj grupi refleksa najcesce se izvode: refleks bicepsa, tricepsa i brahioradijalisa na ruci, patelarni i Ahilov refleks na nozi, i refleks masetera na glavi.
-Površni ili eksteroceptivni refleksi-oni u kojima je receptor na površini (koza ili sluznica), a efektor u mišiću. U ovoj grupi refleksa se najcesce izvode: trbusni kozni refleksi, plantarni kozni refleks i korneo- konjuktivali refleks.
-Automni ili vegetativni refleksi-oni koji su pod kontrolom vegetativnog nervnog sistema. Iz ove grupe refleksa najčešće se izvode: refleks zenice na svetlost i refleks akomodacije.
-Posturalni refleksi-refleksi koji se javljaju pri promeni određenog položaja.
-Uslovni refleksi-steceni refleksi (nisu prisutni na rođenju), koji nastaju i nestaju tokom zivota. Razvijaju se na neku uslovnu draz koja se više puta ponovi neposredno pre delovanja neke bezuslovne drazi, npr. bezuslovna draz za lučenje pljuvacke je prisustvo hrane u usnoj duplji, dok je uslovna draz rec »limun« na koju osoba luci pljuvacku. Ako se u uslovnom refleksu uslovna draz ne potkrepljuje bezuslovnom drazi onda taj uslovni refleks slabi i nestaje. Postoji veliki broj uslovnih refleksa koje osoba razvije i izgubi tokom zivota.
-Bezuslovni refleksi-najjednostavnije svrsishodno usmerene reakcije organizma na neku draz.
-Patoloski refleksi-refleksi koji se javljaju samo u odredjenim bolestima, npr. refleks Babinskog.
-Primitivni refleksi su refleksi prisutni u novorodjenceta i odojčeta, koji kasnije tokom zivota nestaju kada sazrije nervni sistem. U ove reflekse spadaju: Moor-ov refleks, refleks sisanja, refleks traženja, refleks automatskog hoda, refleks podopiranja.

Refleksi predstavljaju brze i nevoljne nizove akcija, u cilju što efikasnijeg odgovora na dati stimulus. Ono što karakteriše reflekse je kontrola radnji sa širokim spektrom funkcija, a najčešće u svrhu zaštite (patelarni refleks, kornealni refleks). Refleksi mogu biti kategorizovani u sledeće grupacije:

* Spinalni refleks - informacija se usmerava od kičmene moždine (patelarni refleks)
* Kranijalni refleks - informacija se usmerava od moždanog stabla (refleks zenice na svetlost)
* Somatski refleks - dovodi do kontrakcije skeletnih mišića, a objedinjuje i reflekse iz prethodno navedenih grupa (refleks bicepsa, tricepsa)
* Autonomni (visceralni) refleks - podrazumeva kontrakciju glatkih mišića, srčanog mišića i lučenje žlezda (peristaltika creva, lučenje pljuvačke)
Refleksni luk predstavlja pojednostavljeni prikaz refleksnog odgovora, koji se primarno sastoji iz:
* receptora
* senzitivnog neurona
* interneurona
* motoneurona
* efektora
Kako su kolege detaljno objasnile svaku od ovih komponenti, dodala bih samo da u okviru refleksnih lukova postoji podela na:
* ipsilateralni refleks - motoneuron napušta kičmenu moždinu na strani ulaska senzitivnog neurona, tako da refleks obavlja ekstremitet, mišić na strani sa koje je stimulus došao
* kontralateralno refleks - motoneuron napušta kičmenu moždinu na suprotnoj strani od ulaska senzitivnog neurona, tako da se aktivira ekstremitet, mišić na suprotnoj strani tela
Neki od dodatnih primera refleksnog luka su: refleks istezanja, tetivni refleks, refleks opružanja i refleks pregibanja.

Pošto su kolege iznele već dosta činjenica, ja ću postaviti jedan ne još dovoljno objašnjen slučaj mogućnosti života bez encephalona( barem kod životinja). Upoznajte se sa Majkom, dekapitovanim petlom.

1945. godine farmer Lojd Olsen iz Kolorada odlučio je da počasti sebe i domaćicu svežim piletom iz kokošinjca. Nakon što je obezglavio svog petla, nije mogao da veruje svojim očima da se petao Majk i dalje kretao pred njim. Ispostavilo se da je Lojd promašio jugularnu venu petla i da je moždano stablo kao i deo ušiju ostao netaknut. Petao je živeo narednih 18 meseci bez glave. Svi vitalni centri u moždanom stablu i moždini su bili netaknuti te je petao obavljao osnovne životne funkcije bez problema. Kako je Majk disao? Centri za disanje su smešteni u moždanom stablu. Centar za disanje je sastavljen iz dva dela inspiratornog i ekpiratornog. Inspiratorni centar se nalazi u sastavu nc. tractus solitarii. Ekspiratorni centar je povezan sa jedrom n. vagusa. Na ove centre moraju da utiču impulsi, ekcitatorni i inhibitorni. Signal dolazi iz hemoreceptorskih ćelija mpr. glomus carroticum-a. Odatle signal odlazi Heringovim nervom do centra za inspirijum. Od ovog centra polaze vlakna u jedro n.phrenicusa za dijafragmu i motorna jedra torakalnih segmenata medullae spinalis za međurebarne mišiće. Uz sve to ulogu ima i retikularna formacija o kojoj ne bih mogao mnogo nažalost da kažem. Naučnici i dalje nisu sigurni da li se respiracija može okarakterisati kao refleksna radnja, ali ono što je činjenica jeste da je ona izazvana hemijskim impulsom u karotidnom telu usled promenjene saturacije krvi.

Refleksni luk je nervni put koji nadražaj pređe od mesta delovanja draži preko senzitivnih nerava do sive mase kičmene moždine i potom preko motornih nerava do efektornih organa. S obzirom da se kod reflesnog luka impulsi ne prenose do centara u mozgu, potrebno je da protekne manje vremena od momenta delovanja draži do reakcije. To omogućava osobi da se brzo i bez uticaja volje prilagodi na promene u okruženju, ali takođe pomaže i regulaciju procesa unutar organizma što doprinosi očuvanju homeostaze.

Glavne komponente refleksnog luka su:

receptor (koji preko čulnih ćelija prima nadražaj i pretvara ga u akcioni potencijal),
aferentno nervno vlakno (koje prenosi akcioni potencijal od receptora do refleksnog centra),
centar refleksne radnje (u kome aferentno vlakno gradi sinapsu sa eferentnim vlaknom ili interneuronom),
eferentno nervno vlakno (koje prenosi nervni impuls do odgovarajućeg efektora) i
efektor (mišić ili žlezda).
Dve osnovne vrste refleksnog luka su monosinaptički i polisinaptički luk.

Kod monosinaptičkog luka ne postoji interneuron, odnosno sinapsa se uspostavlja između senzitivnog i motornog neurona. Ovakav refleksni luk se sreće kod patelarnog refleksa, gde se kao odgovor na udarac čekićom u predeo ispod čašice kolena javlja trzaj noge.

Kod polisinaptičkog luka postoji jedan ili više neurona između aferentnog i eferentnog neurona.

Рефлекс је одговор организма на спољне и унутрашње дражи посредством ЦНС-а.
Основа сваког рефлекса је рефлексни лук који се углавном састоји од пет компоненти:

1. Рецептор или пријемник надражаја - лоциран на мембранама ексцитабилних структура које реагују на промене смањењем мембранског потенцијала и деполаризацијом, осим фоторецептора који реагују хиперполаризацијом,

2. Аферентни неурон - преноси настали надражај од рецептора до синапсе у виду импулса брзином од око 100 m/s, а амплитуда акционог потенцијала износи преко 100 mV,

3. Синапса или рефлексни нервни центар - врши трансмисију сигнала између аферентног и еферентног неурона,

4. Еферентни неурон - моторни неурон који преноси сигнале од синапсе до ефектора,

5. Ефектор - мишић или жлезда.

Контакт између еферентног неурона и мишића је дефинисан као моторна плоча која се функционално понаша као и периферна синапса. Акциони потентијал моторне плоче шири се дуж мишићних ћелија и проузрокује активацију контрактилног механизма.

Процењује се да чак око 80% реакција људског организма контролишу рефлекси, односно њихови рефлексни лукови. То омогућава човеку да се брзо и без утицаја сопствене воље прилагоди на све промене, које се испољавају као дражи, што је основни услов за саморегулаторно одржавање сталности унутрашње средине - хомеостазе.

Refleksni luk predstavlja najjednostavniji put rasprostiranja nervnog nadrazaja koji polazi od perifernog culnog receptora preko odgovarajuceg centra u kicmenoj mozdini do efektora. Efektori su misici koji reaguju pokretom(kontrakcijom) I zlezde koje reaguju lucenjem odgovarajucih hormona.Refleksni lukovi omogucavaju da se organizam brzo I bez uticaja volje prilagodi na sve promene koje se emituju kao drazi,a upravo to predstavlja uslov za samoregulisano odrzavanje homeostaze.
Glavne komponente refleksnog luka su :
1.receptor- prima nadrazaj preko culnih celija I pretvara ga u akcioni potencijal
2.aferentno nervno vlakno-prenosi akcioni potencijal do centra u kicmenoj mozdini
3.centar u kicmenoj mozdini-u kome aferentno nervno vlakno gradi sinapsu sa eferentnim nervnim vlaknom
4.eferentno nervno vlakno –prenosi nervni impuls do odgovarajuceg misica ili zlezde .
Refleksni luk predstavlja osnovu refleksa(automatski odgovor efektora na drazenje receptora).
Refleksi se mogu podeliti na razlicite nacine :
1. prema br sinapsi mogu biti monosinapticki I polisinapticki,
2.prema mestu lokalizacije receptora mogu biti eksteroreceptivni,proprioreceptivni,autonomni,
3.prema vremenu nastanka urodjeni I steceni …
Odredjenja oboljenja CNS mogu dovesti do poremacaja refleksa tada se moze javiti:
1.hiperrefleksija-odgovor na draz je jaci u odnosu na normalan odgovor
2.hiporefleksija-odgovor je umanjen
3.arefleksija-odsustvo refleksa
4. paradoksalni refleksi umesto kontrakcije odredjenog misica imamo kontrakciju antagoniste
Promena refleksa moze problizno pokazati gde se nalazi mesto promene u CNS-u.

Refleks je zakonomerna reakcija organizma na draži iz spoljašnje ili nutrašnje sredine uz učešće CNSa (centralnog nervnog sistema). To je jedan od vidova nervne delatnosti do sada najviše ispitan. Materijalna osnova refleksa je refleksni luk koji se sastoji iz pet karika:

1.Receptor (Receptor je obično neka ćelija koja se specijalizovala da registruje neku vrstu energije menjanjem polarizacije membrane. Vrlo često ulogu receptora mogu igrati i slobodni nervni završeci.)
2.Aferentno nervno vlakno(Aferentno nervno vlakno je prvi neuron na putu refleksnog luka, koji sporvodi impulse od receptora ka centru.)
3.Centar(Centar je sledeća nervna struktura koja je obavezno smeštena u nekom od regija centralnog nervnog sistema. Svaki od refleksa ima svoje mesot u CNSu gde mu se nalazi centar. Mnogi mišićni refleksi donjih i gornjih ekstremiteta se nalaze u kičmenoj moždini i uvek na istom mestu. U centru se nalazi minimum jedan neuron ali ih je verovatno više, pod imenom umetnuti neuroni.)
4.Eferentno nervno vlakno(Eferentno nervno vlakno prenosi impuls do organa koji će na tu draž reagovati. Eferentno vlakno vrlo često pripada istom živcu kao i aferentno, ako je u pitanju mešoviti nerv, ali nije pravilo.)
5.Efektor(Efektor je konačno odredište impulsa, najčešće u vidu mišića, koji će odgovoriti svojom kontrakcijom.)

Ispitivanje refleksa se najčešće radi za proveru očuvanosti refleksnog luka. Ako je oštećena samo jedna karika, refleksa neće biti. Kada refleksa nema, u više od 90% slučajeva, je uzrok oštećenje centra. S obzirom da svaki refleks ima svoj centar u pojedinim partijama CNS, na ovaj način se lokalizuje mesto promena. Ponovnim vraćanjem refleksa prati se rekonalesencija CNSa.

Reflekse mozemo podeliti u 3 grupe:
-Eksteroceptivni su oni kod kojih nadrazaj dolazi iz sistema cula(oko,uho,nos...). Kod proprioceptivnih refleksa nadrazaj dolazi iz tetiva i misica. Visceroceptivne reflekse su kolegevec pomenule,kao sto su recimo reakcija zenice na svetlost iki sekrecija zlezda.
Refleksi mogu biti prosti i slozeni,mogu se steci ili gubiti tokom zivota(refleks sisanja ili podupiranja kod beba).
Ukoliko je CNS zahvacen bolescu,moze doci do promene u jacini redleksnog odgovora ili do njegovog potpunog gubitka(hiperrefleksija,hiporefleksija,arefleksija)